Friday 25 December 2015

Весела Коледа ⧫ Merry Christmas

Весела Коледа от екипа на Извор на Изкуството. Нека празниците Ви донесат много размисъл, топлина и любов. Благодарим Ви, че четете нашите публикации и помагате да разпространим българското изкуство.
- Катя, Оги и Рени
Merry Christmas from The Art Fountain Crew. May the holidays bring you reflection, warmth & love. Thank you for reading our publications and helping promote Bulgarian art.
- Katia, Ogi & Reni

Kоледна картичка от 1986 г. ⧫  Christmas card replica from 1986

©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ВСИЧКИ ПРАВА СА ЗАПАЗЕНИ
Всички статии и снимки, съдържащи се тук са собственост на © Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015, освен ако не е отбелязано, че са собственост на друг. Никоя част от този сайт не може да бъде възпроизвеждана без изричното разрешение на притежателя на авторските права.

©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ALL RIGHTS RESERVED
Please note: All articles and photographs contained here are property of ©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 unless otherwise noted. No part of this website may be reproduced without the explicit permission of the copyright holder.

Wednesday 16 December 2015

Зима на Село ⧫ Winter in the Village



текст и снимки: Огнян Лазаров text and photographs: Ognyan Lazarov


с. Ковачевица ⧫ Kovachevitsa village

Село Ковачевица се е скътало на 1020 м. надморска височина, здраво вкопано в  стръмните баири на Дъбрашкия дял на Западните Родопи. Трябва да пропътуваш само 23 км от гр. Гоце Делчев до това вълшебно място, за да  потънеш надълбоко в оживялата история на селище преживяло ярък възход и тих упадък в 600–годишното си битие. 
The village of Kovachevitsa is stowed at 1020 m above sea level, firmly dug into the steep hills of the Dubrava part of the Western Rhodopi mountain. You need to traverse just 23 km from the town of Gotse Delchev to reach this magical place and sink deeper into the history of the settlement, which has experiences a bright rise and quiet decline in its 600 years of existence.
Поглед над Г.Делчевската котловина ⧫ View into the G. Delchev valley
Някога тук е имало 2000 жители, сега обитателите са 50-60, но все още има кой да ви посрещне с блага дума, да ви нагости със селска гозба, да ви нареже на тънко домашни мезета от старец, шарена сланинка, печен джолан. Целогодишно  за приготвянето на тези кулинарни благини се грижи голямата фамилия Жуглеви - стопанин на кръчма „Братята”. В зимника са подредени вкусотии приготвени от  над 80 продукта собствено производство. 
Once there have been 2000 inhabitants, now only 50-60 residents still love in the village. But there is still someone, who will greet you with a kind word, who will treat you with a peasant dish or slice thinly for you homemade meze of starets, colorful slaninka and roasted shank. The large Zhuglevi family, owner of the pub called "Brothers", works all year long to prepare these gourmet goodies. The pub’s cellar is stocked with delicacies prepared with over 80 home made products.
Захарният Крадец ⧫ The Sugar Thief

Столетен езически ритуал по Коледа – транжиране на грижливо отгледано домашно прасе и приготвяне на месни деликатеси за туристите, които ще пристъпят през тежките порти на „Братята”, за да утешат изтерзания си от fast food - компромиси стомах. 
Centuries old pagan ritual around Christmas - cutting of carefully nurtured domestic pig and preparing meat dishes for tourists, who will pass through the heavy gates of the "Brothers" pub to comfort their stomachs tormented by fast food compromises.




За Огнян Лазаров

Огнян е един от създателите на блога. Повече за него може да намерите тук
About Ognyan Lazarov
Ognyan is one of the blog creators. You can find out more about him here



©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ВСИЧКИ ПРАВА СА ЗАПАЗЕНИ
Всички статии и снимки, съдържащи се тук са собственост на © Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015, освен ако не е отбелязано, че са собственост на друг. Никоя част от този сайт не може да бъде възпроизвеждана без изричното разрешение на притежателя на авторските права.


©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ALL RIGHTS RESERVED
Please note: All articles and photographs contained here are property of ©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 unless otherwise noted. No part of this website may be reproduced without the explicit permission of the copyright holder.

Thursday 10 December 2015

Ние сме тайна за самите себе си ⧫ We are a secret to ourselves

редакция на материала: Огнян Лазаров material editor: Ognyan Lazarov

снимки: Лидия Цанкова pictures: Lidia Cankova



Откъс от интервю на Лидия Цанкова пред вестник „Седем”, публикувано на 25 август, 2014 г. Вестник "Седем" вече не съществува, но ние смятаме, че архивите му съдържат прекрасни материали, които трябва да се споделят.
Лидия Цанкова е родена през 1946 г. в Гоце Делчев, преди повече от 40 год. се мести да живее в Полша (гр. Лодз и там е почетен гражданин). Дизайнер, художник, моделиер, гостува с творбите си във Франция, Великобритания, САЩ, Унгария, Мексико, Дания… Има собствена галерия в Берлин, в която излага своите дизайнерски облекла и рисунки.


Лидия   Lidia
- Коя е Лидия?
- Малко е труден този въпрос. Защото аз съм всеки ден различна. За навън съм… Лидия, а за навътре мога и вятър да бъда, мога да бъда и годеница на вятъра, мога да бъда… сетивен дъжд. И съм си мислила, че мога да имам име и на друг човек, на друго същество. Понякога отвън искат да ме натикат в чекмедже, като коментират, че съм дизайнерка и правя просто мода. Но аз смятам, че модата ограничава, а стилът освобождава. Защото той е свързан с нашата аура, с нашата духовност, с нашата експресия, с нещо, което е неизмеримо и уникално.
- Все пак нека кажем, че Лидия е известна и преуспяла жена… Каква е цената на славата?
- Цената на славата е носталгията ми към България. Ако аз имам някакъв успех в Полша, имам го заради това, че откакто напуснах България, започнах да преследвам нейната духовност и тя ми даде най-много сили.
- Кое е различното между колективната полска душа и колективната българска душа, ако мога така да се изразя?   
- Първо бих казала, че българинът като сборно същество или като много същества сме докоснати от много музи на изкуството. Ако се съберат 10 българина например – само един от тях няма да пее. В Полша, ако са 10 – един от тях ще пее. Бих казала, че България е огромен хор, а хоровото пеене е единствената сборна игра, която обожавам. Нищо друго. Хорът е единствената групова игра, в която се чувствам сигурно и нямам страх, както в скута на майка си. Смятам, че пеенето е вид общуване, което е по-близко до универсалната любов, отколкото е говоренето като диалог.
- А не идеализираш ли малко българина, защото си далеч оттук?
- Сигурно. Но все пак мисля, че в българина надделява някаква доброта, което е добродетел неосъзната. Защото добрия човек, който е добър чрез осъзнаване, е нарочно добър. Обаче има хора, които са добри както реката тече, както дървото се раззеленява и такива хора в България съм срещала.
Одежда   A robe

- Каза ми, че стилът освобождава, но през какво минава човек, за да стигне до своя стил и до тази свобода?     
-Да намериш своя стил е като да намериш себе си като подслушваш своята интуиция. Свикнали сме да и обръщаме малко внимание, но тя е нашият периферен радар, най-важната ни сянка или козиркичка, където се строи това, с което после изплитаме нашата идентификация… И успяваш, ако следваш вътрешния си глас и имаш силата да преодолееш тази инертност, която е ежедневието, която ти се лепи като пот, като прах.
- А ти лично как пречупваше тази инертност?  
- Преодолява се с това подслушване на себе си, за което ти казах. Ако помниш първата си мисъл като се събудиш, ако имаш една такава наблюдателност, която да кажем е периферийна… Ако общуваш с други чувствителни хора, четеш и не се затваряш в стереотипи… Ако вървиш по твоя път независимо от това дали се харесваш на другите. Много е трудно според мен търсенето на себе си, защото ние сме същества, които често сме отражение на мислите и на оценките на другите хора.
Целувката   The kiss
- Няма смисъл да ходиш в чужди стъпки, да завиждаш…Всъщност какво е завистта според теб?
- Завистта и ревността са огромен страх, топка от бодли, която вършее в теб и те стопява. И почваш да ръждясваш отвътре от болка. Това е много емоционално чувство, което омаломощава и скършва крилата. Скопява те, ставаш безсилен.
- Ти как отбиваш ревността на другите?
- Аз вече не обръщам внимание на ревността, но веднага усещам когато има завист. Стремя се така да говоря с хората, че да докосна в тях това, което сами се страхуват да мислят, че е голямо крило в тях или че е голяма радост. А хората имат нужда от някаква необикновена среща. От това да ги видиш в цвят, че са красиви, че са талантливи…
Черно и бяло   Black & White
- Да, но това се получава чрез изкуството, а колко са хората, които правят изкуство?
- Не. Аз смятам, че изкуство е също да възпитаваш дете, да направиш манджа, градина да имаш, да си любовница, да си съпруга…  
- Тоест да изследваш собственото си аз? И тогава си могъщ?
- Точно това е. Ние сме тайна за самите себе си.
- Къде е мъжът във всичко това?
- Не разделям хората на мъже и жени. Но за мен мъжът е същество, което е на „ти” с креативността  и творчеството. Жената е интуиция и земя. Мъжът е небе.
Excerpt from an interview with Lydia Tsankova for the newspaper "Seven", published on August 25, 2014. Newspaper “Seven” no longer exists, however we consider it a great source for work, which should still see the light of day
Lydia Tsankova was born in 1946 in Gotse Delchev.She moved to Poland more than 40 years ago (to the town of Lodz, where she is an honorary citizen). She’s a designer and artist, who’s exhibited her work in France, UK, USA, Hungary, Mexico and Denmark. She owns her own gallery in Berlin, where she presents her drawings, paintings and originally designed clothing.

Лидия   Lidia

- Who is Lydia?
- This is a difficult question, because I’m different every day... I'm Lydia to the outside world, but inside I can be the Wind, I can be the fiance of the Wind, I can be... a sensual rain. I can have the name of another person or another creature. Sometimes the outside wants to shove me in a shoebox. I’m labelled as a designer, who simply creates fashion. But I think fashion limits, the style sets us free, because it is connected to our aura, to our spirituality, to our expression of something that is immeasurable and unique.


- Let’s say Lydia is a well-known and successful woman ... What’s the price of fame?
- The price of my fame is my longing for Bulgaria. If I have any success in Poland, I have it, because since I left Bulgaria, I began the pursuit of her spirituality and that gave me strength.
- What is the difference between the collective Polish soul and the Bulgarian collective soul, if I may describe it that way?
- First I would say that Bulgarians, as a collective being or as many beings, are touched by many art muses. If you gather 10 Bulgarians, for example, only one of them won’t sing. In Poland, if you gather 10 - only one of them will sing. I would say that Bulgaria is one big choir and choral singing is the only collective game I adore. Nothing else. The choir group is the only game where I feel safe and have no fear, just like on my mother’s lap. I think that singing is a kind of communication that is closer to the universal love than talking in the form of a dialogue.
- Are you afraid you might be idealizing the Bulgarians, because you are far away from Bulgaria?
- Probably. But I think that Bulgarians carry a deep kindness, virtue which is unconscious. A good man who is consciously good, is good on purpose. But there are people who are naturally good, just like a river knows how to flow naturally, just like the tree becomes green, and I have met such people in Bulgaria.
Целувката   The kiss
- You said the style sets you free, but what does one have to go through to find that style and that freedom?
-To find your style is like finding yourself by eavesdropping on your intuition. We don’t pay enough attention to our intuition. It is our peripheral radar, our most important shadow or visor, where we build the means to launch our identity... and you can succeed if you follow your inner voice and have the strength to overcome the everyday inertia, which sticks on you like sweat or dust.
- And how do you personally breaking this inertia?
- You can overcome it by listening to that internal voice or intuition I mentioned. If you remember your first waking thought, if you allow yourself to observe, even if peripherally... If you communicate with other sensitive people, if you read and don’t try to fit yourself into stereotypes... If you keep on your way regardless of whether others like you. That search for ourselves is very difficult, because we are beings, which are created by the reflection of the thoughts and opinions of other people.
- There is no point in following someone else’s steps, to be envious… Actually, what is envy for you?
- Envy and jealousy are born out of huge fear. They are balls of thorns that can sweep you empty and melt you. And then you begin to corrode inside because of the pain. This is a very strong emotion, which breaks your wings, which neuters you and leaves you powerless.
Творба върху коприна   Art on silk

- How do you divert the jealousy of others?
- I no longer pay attention to jealousy, and envy I can sense immediately. So I try to talk to people in a way that touches them, in a way that brings out of them what they are afraid to even think sometimes, whether it is bringing out a big wing or a great joy. And we all need an extraordinary meetings, where we are seen in color, in our beauty, in our talent...






- Yes, but this extraordinary meeting is produced by art, and how many people actually make art?
- No. I think art is also educating a child, cooking a meal, creating a garden, being a lover or a wife ...
- So what you are saying is, searching for our true self? That makes us powerful?
- Yes, that's it. We are a secret to ourselves.
- Where is the man in all this?
- I don’t divide people in men and women. Man is a being, which is fluent in his creativity and art. The woman is more intuition and Earth. The man is also more sky.

©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ВСИЧКИ ПРАВА СА ЗАПАЗЕНИ
Всички статии и снимки, съдържащи се тук са собственост на © Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015, освен ако не е отбелязано, че са собственост на друг. Никоя част от този сайт не може да бъде възпроизвеждана без изричното разрешение на притежателя на авторските права.

©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ALL RIGHTS RESERVED
Please note: All articles and photographs contained here are property of ©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 unless otherwise noted. No part of this website may be reproduced without the explicit permission of the copyright holder.

Sunday 6 December 2015

Кварцова лампа ⧫ Quartz lamp

автор: Eлена Биларева author: Elena Bilareva
снимка: Екатерина Божикова picture: Ekaterina Bozhikova


Лампата The Lamp


Имах нужда от тебе в студените дни, но не зная
накъде щях да тръгна тогава, ако бях те открила.
От тавана поглежда погрешна представа за Рая –
силна кварцова лампа, без намек за собствена сила.
Светлината не диша. Аз си взимам очите и идвам
да те търся в онези минути, в които си тръгваше.
Ти оставаше сам – в свойта тайна и странна молитва,
и далечен, и чужд, и внезапен, и странно замлъкнал.
Не успях да те видя в студените стаи на разума.
Някой беше поставил ръцете си върху очите ми.
Много малко разбирам от всичко, което се казва,
ала зная, че всеки шамар е роден, за да бъде учител.
Все опитвам да гледам с очите на минало свършено.
Но в сърцето ми пъпли оттенък на кварцова лампа.
Не те търся насън – съжаляващ, добър и прекършен.
Всеки днес е роден, за да свикне с душевните крампи.
Всеки днес е дошъл да разрови на някого смисъла.
Да научи сърцето му как да живее, и толкова.
Аз загасвам досадната кварцова лампа и мисля,
че във тъмното някак по-светла и бяла е болката.

I needed you in those cold days, but I am not sure
which direction I would have taken had I found you.
A wrong concept of Paradise looks at me from the ceiling –
it’s a strong quartz lamp without a trace of its own power.
The light doesn’t breathe. I take my eyes with me and I get going –
I will look for you in the minutes when you were leaving.
You wanted to stay by yourself – in your strange prayer
and you were distant and sudden and fallen silent.
I couldn’t see you in the cold rooms of the mind –
someone had put their hands on my eyes.
I understand little of what’s been said, but I know that
every slap in life has been born to teach me something.
I am always trying to look with the eyes of the past tense,
but a shadow from a quartz lamp crawls in my heart.
I am not looking for your apologizing version.
Everybody’s born to get used to the cramps of the soul.
Everybody’s here to dig into somebody else’s sense,
and to teach his heart how to live. That’s all.
I switch off this boring quartz lamp and I think
that the pain is somewhat weaker in the dark.

За Елена Биларева
В нейните собствени думи: “Казвам се Елена, на 33 г. съм и пиша стихотворения от 2008 г. И преди това съм се опитвала да пиша, но е било през много дълги периоди от време. По образование съм статистик. Обичам хубавите книги, хубавата музика и хубавите хора, а в случая определението "хубави" означава "въодушевяващи", "вдъхновяващи" и "обогатяващи". Благодарна съм на семейството ми и на приятеля ми Хари за това, че подкрепят творчеството ми, както и на всички хора, които отделят от времето си да прочетат някоя моя творба. Радвам се, че има хора, на които имам какво да кажа.
Всичките ми стихотворения са минали през мен, т.е. аз съм ги преживяла по един или друг начин. Пиша за това, което ме вълнува в сегашния момент, а вдъхновението е енергия, която трябва да намери пътя си навън. Вдъхновяват ме предимно необичайни случки и личности, които са ме "опарили", "погалили" или по друг начин впечатлили.”
Елена е автор на няколко стихосбирки, сред които "Чувства под прикритие", "Среднощно кафе", "Да догониш нежност" и "Соната за пиано и сърце". "Соната за пиано и сърце", която беше издадена тази година, може да намерите в книжарница "Фонтана" в  гр. Гоце Делчев, България.
Елена публикува творбите си и във Фейсбук. Линк към нейната страницата може да намерите тук: https://www.facebook.com/ElenaIvanovaBilareva/
About Elena Bilareva
In her own words: "My name is Elena, I’m 33 years old  and I’ve been writing poems since 2008, and before that I was trying to write, but it was between very long periods of time. I have a degree in statistics. I love good books, good music and good people, and in this case the definition of "good" means "exciting", "inspiring" and "enriching". I am grateful to my family and my boyfriend Harry for supporting my work. I am also thankful to all the people, who devote their time to read my poems it’s heart-warming to know there are so many, to whom I have something to say.
All my poems have passed through me and I've experienced them in one way or another. I believe the inspiration is an energy that must find its way out. I write about what interests me at the present moment. The poems are inspired mostly by unusual events and personalities that have "burned" me, "caressed" me or impressed in any other way.”
Elena is the author of several books, including "Feelings under cover", "Midnight Coffee", "Chasing tenderness" and "Sonata for piano and heart". "Sonata for piano and heart", which was released this year, can be found at the bookstore "Фонтана" in Gotse Delchev, Bulgaria.
Elena publishes her work on Facebook as well. Link to her page can be found here:

©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ВСИЧКИ ПРАВА СА ЗАПАЗЕНИ
Всички статии и снимки, съдържащи се тук са собственост на © Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015, освен ако не е отбелязано, че са собственост на друг. Никоя част от този сайт не може да бъде възпроизвеждана без изричното разрешение на притежателя на авторските права.

©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 – ALL RIGHTS RESERVED
Please note: All articles and photographs contained here are property of ©Извор на Изкуството ⧫ The Art Fountain, 2015 unless otherwise noted. No part of this website may be reproduced without the explicit permission of the copyright holder.